Материјали и литература
Званична литература и припремни материјали за пријемни испит на Студијском програму Хемија.
Званична Збирка задатака ПМФ Бања Лука
Основни материјал за припрему је званична збирка:
- Збирка задатака за припрему пријемног испита из хемије — аутори: Сања Шеховац, Савка Јанковић, Драгана Милисавић, Наташа Сладојевић, Саша Зељковић, Милица Балабан. ПМФ Бања Лука, 2018.
- Збирка садржи задатке са комплетним рјешењима, подијељене у три цјелине: општа и неорганска хемија, органска хемија, и хемија природних производа.
- Преузми званичну збирку (PDF)
Гимназијски уџбеници
За припрему пријемног испита се користе гимназијски уџбеници хемије за све четири године:
- Хемија за први разред гимназије — атомска структура, периодни систем, хемијске везе, мјерне величине у хемији
- Хемија за други разред гимназије — неметали и њихова једињења, металоиди, растварања, електролитичка дисоцијација, оксидо-редукционе реакције
- Хемија за трећи разред гимназије — органска хемија: алкани, алкени, алкини, ароматична једињења, алкохоли, алдехиди, карбонска киселина, амини
- Хемија за четврти разред гимназије — биохемија и хемија природних производа: угљени хидрати, масти и уља, аминокиселине и бјеланчевине, нуклеинске киселине
Тематске области пријемног
Питања са пријемног покривају сљедеће области:
- Мјерне величине и основни појмови — СИ јединице, префикси, релативне атомске и молекулске масе
- Моларна маса и количина супстанце — Авогадров број, прорачуни мола, концентрација
- Периодни систем и структура атома — електронска конфигурација, квантни бројеви, периодични тренд
- Хемијске везе — јонска, ковалентна, метална, водоничне везе
- Теорије киселина и база — Аренијусова, Бренстед-Лоријева, Луисова теорија, pH
- Раствори — количинска и масена концентрација, моларитет, молалитет
- Гасни закони — Бојл-Мариотов, Гај-Лисаков, једначина идеалног гаса
- Хемијске једначине — изравнавање, оксидо-редукција, термохемија
- Органска хемија — номенклатура, функционалне групе, изомерија, реакције
- Хемија природних производа — угљени хидрати, масти, бјеланчевине, нуклеинске киселине
Бесплатна припремна настава
СП Хемија ПМФ Бања Лука организује бесплатну припремну наставу из хемије за све будуће студенте. Обично се одржава у мају и јуну на факултету.
Практичне информације
Све што треба да знаш о пријемном испиту и упису на Студијски програм Хемија.
Контакт студијског програма
Адреса
Природно-математички факултет
Младена Стојановића 2
78000 Бања Лука
Радно вријеме
Понедјељак — петак, 08:00—16:00
Како изгледа пријемни
Пријемни испит из хемије се састоји од задатака сличних онима из званичне Збирке задатака ПМФ Бања Лука. Задаци покривају цио гимназијски програм хемије — од основних појмова и мјерних величина до органске хемије и природних производа.
Испит обично траје 2 сата. Дозвољени су хемијска оловка и калкулатор. Бодовање и услови уписа се одређују према важећем Конкурсу Универзитета у Бањој Луци за дату академску годину. За тачне податке посјети hemija.pmf.unibl.org/konkurs.
Шта понијети на испит
- Личну карту или пасош (документ са фотографијом)
- Двије хемијске оловке плаве боје
- Калкулатор (научни)
- Пријаву о полагању коју добијеш приликом предаје докумената
- Тишину, мирноћу и оловку за резерву
Напомена: коришћење мобилних телефона, књига, ваших личних периодних система или било каквих других помагала није дозвољено. Периодни систем обично добијеш од комисије. Кандидат који буде ухваћен у преписивању бива дисквалификован.
Термини за упис
Према подацима са Универзитета у Бањој Луци:
Први уписни рок
Јун — конкурс крајем маја
Други уписни рок
Конкурс почетком августа, пријемни почетком септембра
За тачне термине текуће године, обавезно провјери на званичном сајту: hemija.pmf.unibl.org или unibl.org.
Информатори
Детаљне информације о студијском програму и упису можеш наћи у информаторима:
Студијски програм
Шта те чека на Студијском програму Хемија — шта ћеш изучавати и какво звање стичеш.
240 ECTS · 4 године
Хемија (I циклус)
Студијски програм Хемија на ПМФ Бања Лука постоји од 1997. године. Током четири године стичеш темељна знања из опште, неорганске, органске, аналитичке, физичке и биохемије. Студенти користе савремене лабораторије и инструменте — студијски програм је посљедњих година добитник награда Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво.
Звање: Дипломирани хемичар (240 ЕСПБ). Запослење: лабораторије и институти од јавног значаја, фармацеутска и прехрамбена индустрија, енергетика, заштита животне средине, образовање (уз мастер смјер наставе), истраживачки рад.
Зашто хемија?
- Научни изазов 21. вијека — хемичар је једно од најважнијих занимања због изазова савременог друштва (нови материјали, чиста енергија, лијекови, заштита животне средине)
- Савремене лабораторије — студенти се обучавају на најновијим инструментима из области хемије
- Међународна размјена — бројни пројекти Еразмус+, Хоризонт, размјене са студентима из Италије, Њемачке, Мађарске, Јапана, Естоније, Словеније
- Практичан рад — студенти завршних година могу да обављају праксу у оквиру националних и међународних пројеката
- Широк избор мастера — докторске студије уписују на престижним свјетским универзитетима
Главни предмети током студија
- 1. година: општа хемија, основи математике, основи физике, аналитичка хемија (квалитативна)
- 2. година: неорганска хемија, аналитичка хемија (квантитативна), физичка хемија, инструменталне методе
- 3. година: органска хемија, биохемија, хемија природних производа, индустријска хемија
- 4. година: специјализовани и изборни предмети, лабораторијске вјежбе, завршни рад
Мастер студије (други циклус)
Након основних студија, можеш наставити на мастер студијама на ПМФ-у:
- Хемија — истраживачки смјер — усмјерено на научно-истраживачки рад у одабраној области хемије
- Хемија — настава — за будуће наставнике хемије у основним и средњим школама
Поред ПМФ-а у Бањој Луци, наши дипломци настављају мастер и докторске студије на универзитетима у Београду, Новом Саду, Љубљани, Загребу, Прагу, Бечу, Минхену, Риму.
Додатне информације
Посјети hemija.pmf.unibl.org за све детаље о студијском програму, академском особљу, лабораторијама, истраживачким пројектима и вијестима.
Формуле и важне вриједности
Најважније хемијске формуле, константе и вриједности за припрему пријемног испита.
Мјерне величине у хемији
Основне СИ величине
дужина — m (метар)
маса — kg (килограм)
вријеме — s (секунда)
количина супст. — mol
температура — K
СИ префикси
kilo (k) = 10³
milli (m) = 10⁻³
micro (μ) = 10⁻⁶
nano (n) = 10⁻⁹
pico (p) = 10⁻¹²
Основне константе
N_A = 6,022·10²³ mol⁻¹
u = 1,6605·10⁻²⁷ kg
R = 8,314 J/(mol·K)
R = 0,0821 L·atm/(mol·K)
Количина супстанце и маса
Количина супстанце
n = m / M
n = N / N_A
n — mol, m — g, M — g/mol, N — број честица
Моларна маса
M = m / n
Збир атомских маса из периодног система
Број јединки
N = n · N_A
За молекуле, атоме, јоне
Раствори — концентрација
Количинска концентрација
c = n / V
Јединица: mol/dm³ = mol/L
Масена концентрација
γ = m / V
Јединица: g/dm³
Масени удио
w = m(супст.) / m(раствора)
Често изражен у %
Моларитет
b = n(супст.) / m(растварача)
Јединица: mol/kg
pH и киселост
Дефиниција pH
pH = −log[H⁺]
pOH = −log[OH⁻]
pH + pOH = 14
Раствори
pH < 7 — кисело
pH = 7 — неутрално
pH > 7 — базно
Константа воде
K_w = [H⁺][OH⁻] = 10⁻¹⁴
При 25°C
Гасни закони
Једначина идеалног гаса
p·V = n·R·T
p (Pa), V (m³), T (K)
Бојл-Мариотов закон
p · V = const
При T = const
Гај-Лисаков закон
V / T = const
При p = const
Моларна запремина
V_m = 22,4 L/mol
При стандардним условима (STP)
Термохемија
Енталпија реакције
ΔH = H(производа) − H(реактаната)
ΔH < 0: егзотермна. ΔH > 0: ендотермна
Хесов закон
ΔH укупна = Σ ΔH корака
Енталпија зависи од почетног и крајњег стања, не пута
Важне вриједности и константе
- Авогадров број: N_A = 6,022·10²³ mol⁻¹
- Универзална гасна: R = 8,314 J/(mol·K) = 0,0821 L·atm/(mol·K)
- Атомска јединица масе: u = 1,6605·10⁻²⁷ kg
- Моларна запремина (STP): V_m = 22,4 L/mol при 0°C и 101,325 kPa
- Константа воде: K_w = 10⁻¹⁴ (при 25°C)
- Стандардна температура: T₀ = 273,15 K = 0°C
- Стандардни притисак: p₀ = 101,325 kPa = 1 atm
- Набој електрона: e = 1,602·10⁻¹⁹ C
- Маса електрона: mₑ = 9,109·10⁻³¹ kg
- Маса протона: m_p = 1,673·10⁻²⁷ kg
Корисни линкови
Званични сајтови, видео-лекције, интерактивни алати и онлајн ресурси за припрему.
Званични сајтови
Видео-лекције
Интерактивни алати
Калкулатори
Периодни системи
Енциклопедије и референце
Појмовник
Кратке дефиниције важних хемијских појмова по областима.
Основни појмови
- Атом — најмања јединица хемијског елемента која задржава хемијска својства
- Молекула — најмања јединица једињења која задржава хемијска својства тог једињења
- Елемент — чиста супстанца која се не може разложити хемијским реакцијама на једноставније супстанце
- Једињење — чиста супстанца састављена од два или више различитих елемената хемијски повезаних
- Смјеша — физичка комбинација двије или више супстанци које задржавају своја својства
- Хомогена смjеша — смjеша истог састава у цијелом систему (нпр. раствор)
- Хетерогена смjеша — смjеша различитог састава у различитим дијеловима (нпр. уље и вода)
- Агрегатно стање — физичко стање материје: чврсто, течно, гасовито, плазма
Структура атома
- Протон — позитивно наелектрисана честица у језгру атома (набој +1)
- Неутрон — честица без набоја у језгру атома
- Електрон — негативно наелектрисана честица у омотачу атома (набој −1)
- Атомски број (Z) — број протона у језгру, одређује хемијски елемент
- Масени број (A) — укупан број нуклеона (протона + неутрона) у језгру
- Изотопи — атоми истог елемента са различитим бројем неутрона (исти Z, различит A)
- Јон — атом или молекула са набојем (изгубио или добио електроне)
- Катјон — позитивни јон (изгубио електроне)
- Анjон — негативни јон (добио електроне)
- Електронска конфигурација — распоред електрона по енергијским нивоима и орбиталама
- Орбитала — подручје простора гдје је велика вјероватноћа да се нађе електрон (s, p, d, f)
- Валентни електрони — електрони у спољашњем енергијском нивоу, учествују у хемијским везама
Хемијске везе
- Јонска веза — настаје преносом електрона између метала и неметала (NaCl)
- Ковалентна веза — настаје дијељењем електронских парова (H₂O, CO₂)
- Поларна ковалентна — ковалентна веза гдје је електронски пар помјерен ка атому већe електронегативности
- Неполарна ковалентна — електронски пар једнако удио два атома (H₂, O₂)
- Метална веза — електрони се слободно крећу између катјона метала
- Водонична веза — слаба интеракција између атома H и електронегативних атома (N, O, F)
- Електронегативност — способност атома да привлачи електроне при стварању везе
Хемијске реакције
- Хемијска једначина — симболички приказ хемијске реакције
- Изравнавање једначине — изражавање закона очувања масе — исти број атома сваке врсте с обjе стране
- Коефицијент — број испред формуле у једначини
- Стехиометрија — прорачуни количина на основу хемијских једначина
- Оксидација — губитак електрона, пораст оксидационог броја
- Редукција — добијање електрона, пад оксидационог броја
- Оксидо-редукција (редокс) — реакција гдје долази до преноса електрона
- Оксидациони број — хипотетички набој атома у једињењу
- Термохемија — грана хемије која проучава топлотне ефекте реакција
- Енталпија (H) — топлота коју систем размјењује са околином при константном притиску
- Егзотермна реакција — ослобађа топлоту (ΔH < 0)
- Ендотермна реакција — апсорбује топлоту (ΔH > 0)
Раствори
- Раствор — хомогена смjеша двије или више супстанци
- Растварач — супстанца у већој количини у раствору
- Растворена супстанца — супстанца у мањој количини
- Засићен раствор — садржи максималну количину растворене супстанце при датој температури
- Количинска концентрација (c) — n/V, mol/dm³
- Масена концентрација (γ) — m/V, g/dm³
- Масени удио (w) — m(супст.)/m(раствора), често у %
- pH — мjера киселости раствора, −log[H⁺]
- Електролит — супстанца која у раствору дисоцира на јоне и проводи струју
Органска хемија
- Органска хемија — грана хемије која проучава једињења угљеника
- Угљоводоник — једињење које садржи само угљеник и водоник
- Алкан — засићени угљоводоник, општа формула C_n H_(2n+2) (метан CH₄)
- Алкен — угљоводоник са двоструком везом, C_n H_(2n) (етен C₂H₄)
- Алкин — угљоводоник са троструком везом, C_n H_(2n−2) (етин C₂H₂)
- Бензен — ароматично једињење, C₆H₆, шесточлани прстен
- Функционална група — група атома која одређује хемијска својства органског једињења (−OH алкохол, −COOH карбонска киселина)
- Изомерија — појава да двије или више супстанци имају исту молекулску формулу али различите структуре
- Конституциона изомерија — различит распоред атома у молекулу
- Стерео-изомерија — исти распоред атома, различит тродимензионални облик
- Полимеризација — реакција спајања малих молекула (мономера) у велике молекуле (полимери)
Природни производи и биохемија
- Угљени хидрати — класа биомолекула; моно-, ди- и полисахариди (глукоза, сахароза, скроб)
- Моносахариди — прости шећери (глукоза, фруктоза, галактоза)
- Дисахариди — два моносахарида спојена (сахароза, лактоза, малтоза)
- Полисахариди — много моносахарида (скроб, целулоза, гликоген)
- Масти и уља — естри глицерола и масних киселина
- Аминокиселина — садржи амино (−NH₂) и карбоксилну (−COOH) групу, гради протеине
- Бјеланчевине (протеини) — полимери аминокиселина, основна грађевна супстанца живих бића
- Нуклеинске киселине — ДНК и РНК, носе насљедну информацију
- Ензим — биолошки катализатор (обично протеин) који убрзава хемијске реакције у живим организмима
- Метаболизам — збир свих хемијских реакција у живом организму
Занимљивости
Занимљиве чињенице о хемији око нас, знаменити хемичари и свјетски „хемијски" рекорди.
Хемија у свакодневном животу
- Тесто за хљеб се диже због квасца који ферментира шећере и производи CO₂ — исти принцип као у пиву и вину.
- Зашто шумска ватра мириши лијепо? Зато што дрво при горењу ослобађа сложена органска једињења попут фенола, вањле и пирозина.
- Кромпир поцрвени (оксидира) када се ољушти — полифеноли у контакту са кисеоником из ваздуха.
- Боје вогарања долазе од различитих металних соли: стронцијум = црвено, бакар = зелено/плаво, натријум = жуто, баријум = зелено.
- ДНК сваке ћелије твог тijela има око 2 метра дужине — а у тијелу имаш преко 37 трилиона ћелија!
- Сапун ради због тога што молекул има „поларни крај" који се воли са водом и „неполарни реп" који се воли са масти — тако растварачи масноћу са коже/тканина.
- Пеги жутих банана долазе од ензимских реакција — што су тачкице смеђе, банана је слађа.
- Рђа на гвожђу је оксидација: Fe + O₂ + H₂O → Fe₂O₃·H₂O (хидратисани гвожђе(III)-оксид).
- Вода у микроталасима се загријава јер таласи „тресу" поларне молекуле воде милијарде пута у секунди.
Занимљивости о елементима
- Злато (Au) је толико незапаљиво да су научници недавно израчунали — да су сви атоми злата икада ископани окупљени, направили би коцку страницом само 21 m.
- Хелијум је други најлакши елемент, и једини који се никад не може наћи у течном или чврстом стању при стандардном притиску без хлађења.
- Највиши елемент периодног система је Ог (оганезон, Z=118), синтетизован тек 2002. Постоји само делиће секунде.
- Франциjум (Fr) је најрjеђи природно налазиви елемент — у било ком тренутку на Земљи има мање од 30 g свих његових атома заједно!
- Астат (At) је најрjеђи хемијски елемент уопште — вjерује се да сви атоми астата на свијету заједно имају масу мању од 30 g.
- Кисеоник (O) чини око 46% масе Земљине коре, и око 60% људског тијела.
- Жива (Hg) је једини метал који је течан на собној температури.
- Цезиjум (Cs) и натриjум (Na) експлодирају у контакту са водом.
Знаменити хемичари
- Антоан Лавоаје (1743—1794) — „отац модерне хемиjе". Доказао закон очувања масе, именовао кисеоник и водоник.
- Дмитриj Мендељејев (1834—1907) — створио периодни систем елемената (1869), предвидео постојање елемената који тада нису били познати.
- Мариjа Кири (1867—1934) — двострука Нобеловка (физика 1903, хемиjа 1911). Открила полониjум и радиjум.
- Линус Полинг (1901—1994) — двострука Нобеловка (хемиjа 1954, мир 1962). Теориjа хемиjских веза.
- Алфред Нобел (1833—1896) — изумитељ динамита, оснивач Нобелових награда.
- Фриц Хабер (1868—1934) — Нобеловка за синтезу амонијака из N₂ и H₂ (омогућила индустриjску производњу вjештачких ђубрива).
- Розалинд Френклин (1920—1958) — рентгенска кристалографиjа ДНК, њени подаци су били кључни за откриће структуре двоструког хеликса.
- Глен Сиборг (1912—1999) — открио или коауторски открио 10 хемиjских елемената (међу којима плутониjум и сиборгиjум).
Српски и балкански хемичари
- Симе Лозанић (1847—1935) — „отац српске хемиjе", оснивач Хемиjског института на Великој школи (касниjе Београдски универзитет).
- Ђорђе Стефановић (1882—1970) — неорганска хемиjа, професор Београдског универзитета.
- Миленко Шушић (1914—2003) — физичка хемиjа, професор и декан Хемиjског факултета.
- Никола Пантић (1905—1990) — аналитичка хемиjа, један од утемељитеља савремене хемиjе у бившој Југославији.
„Хемијски" свјетски рекорди
- Најтврђа природна супстанца: диjамант (облик угљеника).
- Најгушћа природна супстанца: осмиjум (Os), 22,59 g/cm³.
- Најкисjелија супстанца: флуороантимонска кисjелина (HSbF₆), 10¹⁶ пута кисjелија од концентрованe сумпорне.
- Најсмртоноснији отров: ботулински токсин — ≈1 kg довољно је да убиjе читаво становништво Земље.
- Најсмрдљивије једињење: етантиол (CH₃CH₂SH) — за то миришу скунсови.
- Највише ватре: хлорни трифлуорид (ClF₃) запали бетон, стакло, чак и азбест!
Цитати који инспиришу
- „Сваки атом у твом тијелу дошао је од неке звијезде која је експлодирала." — Лоренс Краус
- „Хемиjа је филозофиjа преточена у рад." — Мариjа Кири
- „Ништа у хемиjи није магиjа. Све то само није још у уџбеницима." — непознати аутор
- „Уметност хемиjе није само у прикладном искоришћавању нашег знања, већ и у умeћу да видимо оно што нико никад раније није."
- „Природа не чини ништа бадава." — Аристотел